Bor, Beograd, 02.12.2017.

Besplatni online kursevi

Obaveštavamo Vas da smo u saradnji sa ITAcademy za naše čitaoce obezbedili besplatne online kurseve za usavršavanje profesionalnih veština.

Cilj nam je da onima koji žele da se usavršavaju i napreduju omogućimo da postanu konkurentniji na tržištu i da svoje akademsko znanje prošire praktičnim veštinama koje su danas neophodne za rad.

U ponudi su sledeći besplatni online kursevi:

● Word

● Excel

● PowerPoint

● Photoshop

● Engleski jezik ( nivo prilagođen predznanju polaznika)

Ukoliko želite da dobijete neki od navedenih kurseva potrebno je da pošaljete mejl sa subjectom: Besplatni online kursevi i Vaše ime i prezime sa CV na adresu mc@kcbor.net i prvih petoro koji se prijave dobiće pravo da potpuno besplatno pohađaju kurs koji odaberu.

Ukoliko budete bili jedan od dobitnika, naša redakcija će Vam poslati na mejl poklon kod sa kojim ostvarujete pravo na besplatan online kurs. Nakon što dobijeni kod unesete na strani prijave dobićete na mejl sva potrebna uputstva za pohađanje izabranog online kursa.

Pozivamo Vas da se aktivno uključite u razvoj svojih profesionalnih veština kako biste lakše došli do dobro plaćenog posla.

O kompletnoj ponudi usluga Kompjuter centra Bor pogledajte klikom na LINK 

Mnogi su sa nama započeli svoje prve digitalne korake – Školski centar Kompjuter centra Bor  

Kompjuter centar Bor doo, Bor

ADRESA

Трг ослобођења 8 А

Бор 19210

Srbija

Prikaži putanju

KONTAKT

• 030 422386
• 030 458270
• 060 4223860

RADNO VREME

ponedeljak – petak

08:00–16:00

subota

10:00–14:00

nedelja

Затворено

Bor, 06.12.2017

 prisustvujete promociji romana „Dan nulti“.

Promocija će se održati u četvrtak, 7. decembra, sa početkom u 19 časova, u prostorijama Medija Centra u Boru u ulici Kralja Petra Prvog broj 23 (Tržni centar „Kocka“ na IV kilometru).

Na promociji će, pored autora,  Ninada Mitrovića, prisustvovati lektor Marija Trajković i dizajner Vojislav Jotović. Izdavač romana je Građanska čitaonica „Evropa“.

Roman je zapravo triler priča, koja govori o ubistvu mlade devojke u Beogradu, čija će istraga dovesti do velikih i značajnih promena u životima mnogih ljudi, uključujući i policijskog inspektora, Žarka Obradovića. Na čitaocima je da nakon svih uzbuđenja i preokreta sami odluče da li je DAN NULTI trenutak kada je ubijena jedna nevina devojka ili onaj tren u prošlosti kada je zlo započeto…

Više informacija o romanu nalaze se na linku sajta www.nenadmitrovic.rs.

Bor, Beograd, Zaječar, 10.12.2017.

Danas je polaganjem cveća na spomenik Nikoli Pašiću na Novom Beogradskog groblju, udruženje Timočana i Krajinaca odalo poštu ovom najznačajnijem Timočaninu.

Nikola Pašić (1845. – 1926.) po rodjenju Zaječarac, po obrazovanju inženjer, po profesiji političar, osnivač Narodne radikalne stranke, Slavni srpski premijer i političar umro je na današnji dan pre 91. godine, ali mitovi i teorije zavere o njemu se još uvek pričaju i prepričavaju.

Udruženje Timočana i Krajinaca osnovano je 1925. godine.

Djordje Pašić (unuk Nikole Pašića) i Miroslav Krstić, polažu venac ispred Udruženja Timočana i Krajinaca u Beogradu

Danas Udruženje Timočana i Krajinaca ima oko 1000 aktivnih članova, a na području Beograda i okoline živi oko 15 hiljada Timočana i Krajinaca. Svake godine krajem marta ili početkom aprila organizuju se Zavičajni dani Timočana i Krajinaca gde se kroz različite manifestacije prezentuje kulturni, tradicionalni i obrazovni sadržaj ovog kraja. Udruženje Timočana i Krajinaca slavi krsnu slavu Sretenje Gospodnje 15. februara.

Nikola Pašić

Nikola Pašić rođen je 18.12.1845. godine u Zaječaru u pekarskoj porodici. Prve teorije zavere kada je on u pitanju mogu se sresti već kod pitanja njegovog porekla, jer Bugarski izvori redovno spominju da je Pašić bio Bugarin i sa očeve i sa majčine strane, jer mu je majka bila Bugarka iz Vidina, a otac Bugarin iz Gabrova. Školovao se u vreme čestih preseljenja zaječarske gimnazije, tako da je zbog školovanja kao đak boravio u Negotinu i Kragujevcu. Gimnaziju je završio u 21. godini, uglavnom odličnim uspehom. Upisao je 1866. Tehnički fakultet Velike škole u Beogradu. Srpska vlada ga je kao odličnog studenta 1868. uputila na školovanje u Cirih. Studirao je na Politehničkoj školi u Cirihu tehničke nauke kao državni stipendista. Za vreme boravka u Švajcarskoj bio je blizak Svetozaru Markoviću, ali se kasnije razišao sa njim. Posle jednogodišnje prakse na izgradnji pruge Budimpešta-Beč vratio se u zemlju. Iako je po obrazovanju bio inženjer, najmanje se bavio svojom strukom. Političku karijeru otpočeo je 1878. godine kao narodni poslanik, izabran u Zaječaru.

Predsednik srpske vlade postao je prvi put 11.2. 1891. Predsednik vlade je bio 1891-1892. i ministar inostranih poslova Srbije od 21.3. 1892. do 9.8. 1892. U periodu 1893-1894 bio je diplomata, predstavnik srpske vlade u Petrogradu. Zbog neslaganja sa unutrašnjom i spoljnom politikom poslednjeg Obrenovića, ubrzo se razišao i sa njim.

Nikola Pašić je čak dva puta biran na mesto prvog čoveka Beograda: 30.12. 1889 – 14.1. 1891. i 10.1. 1897 – 13.11. 1897. godine.

Ponovo postaje predsednik vlade Srbije u periodu od 1904-1918 sa tri prekida i predsednik vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u periodu 1921-1926 sa jednim prekidom.

Uspešno je vodio Srbiju kroz dva balkanska rata i kroz Prvi svetski rat. Bio je predsednik delegacije Srbije na Konferenciji mira u Bukureštu 1913. Početkom 1915. godine, kao predsednik srpske vlade, Nikola Pašić poziva jeromonaha Nikolaja Velimirovića u Niš i upućuje ga u Englesku i Ameriku da propagira srpsku pravednu borbu i da suzbija austrijsku propagandu protiv Srbije.

Bio je jedan od potpisnika Krfske deklaracije 1917. Bio je predsednik delegacije Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine.

Osim ove velike funkcije bio je pet puta predsednik Narodne skupštine, zatim ministar spoljnih poslova u periodima 1904-05, 1906-08, 1912-18. i potom u Kraljevini SHS 1921. Osim toga, Pašić je od osnivanja 1881. do svoje smrti, vodio Narodnu radikalnu stranku.

 Nikola Pašić je sa  Đurđinom Duković, ćerkom bogatog tršćanskog trgovca žitom, kojom je bio oženjen imao sina Radomira i ćerke Daru i Pavu. Njegov sin Radomir bio je poznat po raznim aferama i zagorčavao je Pašiću život. Rade je imao dva sina Nikolu (završio prava na Oksfordu, rođen 1918) i Vladislava (arhitekta, umro ‘ 80. godina u Ženevi). Nikola Pašić Drugi živi u Torontu gde je osnovao i dugo godina vodio Srpsku nacionalnu akademije.

Umro je u svome domu na uglu Pozorišne i Jevremove ulice u Beogradu. Po svedočenjima savremenika, ostavio je za sobom 600.000 ondašnjih dinara deponovanih u srebru na štednom računu u banci, namenivši novac za podizanje spomenika ruskom caru Nikolaju u Beogradu u znak zahvalnosti srpskog naroda.

Bor, Beograd, 11. i 12. decembar 2017.

Regionalna konferencija “Životna sredina i građani Balkana – uloga i održivost civilnog društva” – prilika da se čuju potrebe civilnog društva

Regionalna konferencija „Životna sredina i građani Balkana – uloga i održivost civilnog društva” okupila je u Beogradu više od 100 predstavnika civilnog društva, međunarodnih organizacija, institucija vlada u regionu i lokalnih samouprava. Ova konferencija organizovana je u okviru Programa podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect koji realizuje Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC od 2015. godine uz finansijsku podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju SIDA.

SOnnect Bor – predvodjen Društvom mladih istraživača i partnerskim organizacijama, Gradjanska čitaonica Evropa Bor i Udruženje Vilage, prikazali su svoju aktivnost i bili aktivni učesnici ovog značajnog regionalnog okupljanja. 

Konferenciju je otvorio izvršni direktor Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu, Mihail Dimovski, naglašavajući da ovaj skup predstavlja spoj svega za šta se REC zalaže – transparentnost, održivi razvoj i uspešne evropske integracije, kroz promovisanje saradnje između vlada, nevladinog sektora, biznisa i drugih  zainteresovanih javnosti.

Otvaranje konferencije obeležilo je obraćanje Ivana Karića, državnog sekretara Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije. On je istakao da su ovakvi skupovi prilika za razmenu mišljenja i daju mogućnost „osluškivanja“ potreba i uloge civilnog društva u Srbiji i na Balkanu. Saša Radulović, državni sekretar u Ministarstvu održivog razvoja i turizma Crne Gore, akcenat je u svom obraćanju stavio na regionalnu dimenziju: „Preuzimajući dužnost predsednika Generalne skupštine Regionalnog centra za životnu sredinu rekao sam da će fokus tokom mog mandata biti na promociji regionalne saradnje kao ključnog alata za dostizanje značajnih i trajnih rezultata.“

Ola Anderson iz Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju obratio se učesnicima konferencije u ime donatora, naglašavajući da za životnu sredinu Švedska Srbiji donira oko 11 miliona evra godišnje, a da je od 2001. godine podržala Srbiju sa oko 250 miliona evra, dok je Antoan Avinjon (Delegacija EU) govorio o procesu evropskih integracija u oblasti životne sredine. Direktor Agencije za zaštitu životne sredine istakao je da ova republička agencija već sarađuje sa organizacijama civilnog društva, a ovu saradnju će nastaviti i u budućnosti.

Tokom konferencije, kroz različite panele i radionice, učesnici su imali prilike da razmene iskustva i čuju dobre primere u oblastima zagovaranja u oblasti životne sredine, o značaju građanske participacije u procesu donošenja odluka, kao i o dobrim modelima saradnje organizacija civilnog društva sa lokalnim samoupravama. Predstavljeni su i modeli primenjivani u Albaniji, Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji.

Drugog dana konferencije diskusije su počele predstavljanjem primera dobre prakse organizacija iz Bugarske i Bosne i Hercegovine, kao i Srbije, u oblasti korišćenja pravnih sredstava u zagovaranju u oblasti životne sredine. Nakon toga, kroz interaktivnu radionicu, debatovalo se o različitim načinima finansiranja civilnog društva i povezivanja finansijske održivosti, strateškog planiranja i angažovanja zajednice u radu OCD. Konferencija je završena diskusijom o uspešnim praksama u oblasti saradnje između civilnog društva i biznis sektora. Takođe, predstavljeni su rezultati realizovanih projekata u okviru CSOnnect programa.

Program podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect realizuje Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC od 2015. godine uz finansijsku podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju SIDA. Realizacijom ovog višegodišnjeg programa REC primenjuje inovativni pristup u podršci organizacijama civilnog društva koje u svom fokusu imaju životnu sredinu. Sredstva kroz CSOnnect program do sada je dobilo 66 organizacija u ukupno 11 konzorcijuma, dok ove organizacije imaju potencijal da preuzmu vodeću ulogu u ključnim izazovima u vezi sa životnom sredinom u budućim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom za pregovaračko poglavlje 27 (Životna sredina).

Bor, Beograd, 16.12.2017.

Poslednji dan Festivala nauke uz porodičnu zabavu za sve uzraste

 Nakon tri spektakularna dana Festivala nauke, najveća naučna zabava u regionu završiće se u nedelju, 17. decembra, koja će na Beogradskom sajmu biti obeležena kao Porodični dan posebno osmišljen za druženja za sve uzraste!

Sa ciljem da nauka postane deo nedelje, svojevrsnog porodičnog praznika koji okuplja sve generacije, organizatori Festivala nauke ove godine uveli su Porodični dan. Tako će u nedelju, 17. decembra,  tokom poslednjeg festivalskog dana posetioce dočekati više od 700 naučnika i naučnih komunikatora sa pedeset tri interaktivne postavke, četiri izložbe i brojnim naučnim šou programima na velikoj Naučno-fanastičnoj bini.

Najmlađi posetioci Festivala nauke uz svoje prve korake izvešće i prve naučne eksperimente u Maloj zoni, posebnom kutku festivala sa radionicama i postavkama za male naučnike. Od iskopavanja arheološkog blaga do poigravanja sa laboratorijskim zadacima, mališani koji posete ovu zonu upoznaće se sa svetom nauke na sasvim novi način! Tinejdžerski duh festivala najjači je u zoni Ekspertinejdžera koja okuplja najpametnije i najinovatnije školarce iz cele Srbije. Svi oni spremni su da svoje izume, eksperimente i znanja iz različitih naučnih oblasti podele sa vršnjacima i na taj način uvedu ih u uzbudljivi svet fizike, hemije, psihologije ili robotike.

Studenti će sva svoja dosadašnja znanja moći da provere i prošire na Naučno-fantastičnoj bini na kojoj će vratolomije i akcije iz njihovih omiljenih filmova objasniti Stiv Vulf, naučni komunikator iz Holivuda. Kao najveća zvezda festivala, saradnik glumaca poput Toma Kruza i Al Paćina, Vulf kroz svoj naučni šou program objašnjava kakva to naučna saznanja pomažu da kaskaderske scene na filmovima izgledaju tako uverljivo i toliko eksplozivno. Njihove kolege sa Hemijskog fakulteta izvešće predstavu nastalu u njihovoj produkciji, koja pod nazivom „Hemičari uzvraćaju udarac“ spaja nauku, muziku i kultne filmove! Samo u nedelju svoj šou izvešće jedan od omiljenih festivalskih superheroja Milan Popović, čiji će „Fantastično bombastični Milanov šou“ sa početkom u 17:30 časova ostaviti bez daha posetioce svojim eksplozivnim naučnim eksperimentima i igrarijama.

Stariji posetioci festivala moći će da se oprobaju u brojnim naučnim izazovima, jedan na jedan! Bilo da je u pitanju igranje po granici između uzbuđenja i straha, arheološko nadmudrivanje sa virtuelnom realnošću ili isprobavanje simulatora čeonog sudara, sasvim je sigurno da će Festival nauke zadovoljiti čak i one najzahtevnije posetioce. Generalni sponzor Festivala nauke, Naftna industrija Srbije,  predstavlja se sa postavkom „Energija koja pokreće“ i otkriva  posetiocima zašto nafta u savremenom svetu još nema alternativu, kao i na osnovu kojih zakona fizike pogonska goriva postaju izvor energije i pokreću naša omiljena prevozna sredstva. Jedan od festivalskih noviteta.  Mala naučna bina zablistaće posebnim sjajem okupljajući sjajnu ekipu naučnika koji će, jedan na jedan, sa svim znatiželjnim posetiocima pričati o naučnim izazovima i iskustvima. Bilo da je u pitanju razgovor o podvodnim avanturama, fizičkim i gastronomskim eksperimentima ili svetskoj prestonici sova, na ovoj bini otvoriće se brojne zanimljive teme.

Ko od članova porodice može da prestigne slona ili medveda, koliko je internet bio brz u vreme roditelja, a koliko u vreme današnjih mališana, sa kim će se pre sprijateljiti Srećko – robot koji čita emocije, u čemu se razlikuju skeleti muškaraca, žena i dece, ko je spretniji u pravljenju hemijskih čarobnih koktela, a kome za rukom polazi rešavanje arheoloških izazova u virtuelnoj realnosti, saznaće se tokom dana vikenda na Festivalu nauke!

Festivalske karte, po ceni od 450 dinara, mogu se kupiti na Eventim prodajnim mestima u celoj Srbiji, a tokom trajanja manifestacije, pored pomenutih prodajnih mesta, karte će moći da se kupe i na samoj lokaciji – Beogradskom sajmu. Karta važi za jedan festivalski dan u halama 7, 8 i 9, kao i za halu 5, u kojoj je smeštena eksplozivna Naučno-fantastična bina. Deca do 5 godina starosti, uz pratnju roditelja ili staratelja, ne plaćaju ulaz.

Generalni sponzor Festivala nauke petu godinu zaredom je NIS, kompanija koja se svakodnevno u svim segmentima poslovanja oslanja na savremene tehnologije i inovacije. Na ovaj način NIS i Festival nauke zajedno doprinose afirmaciji nauke i obrazovanja kod mladih u Srbiji, što je jedan od strateških ciljeva kompanije.

Deveti put zaredom, Prijatelj manifestacije je mts. Suorganizator manifestacije je Beogradski sajam. Zemlja partner Festivala nauke je Američka Ambasada.

Podrška festivalu su Centar za promociju nauke, Austrijski kulturni forum, Ambasada Izraela i Francuski institut. Sponzori jedanaestog Festivala nauke su: Elektroprivreda Srbije, Erste banka, National Geographic, Samsung i Grafix.

Bor, 17.12.2017.

Obaveštavamo i sve zainteresovane organizacije civilnog društva i njihove članove i saradnike da se u organizaciji Grupe 55, Mladih Istraživača, Čitaonice Evropa i Udruženja Village, da će se u ponedeljak 18.12.2017, sa početkom u 18:00 sati, u prostorijama udruženja GRUPA 55, u ul. Moše Pijade 76 (II kula samačkog hotela) održati rasprava o ovom dokumentu.

Plan generalne regulacije gradskog naselja Bor (u daljem tekstu: Plan generalne regulacije ili PGR) priprema se sa ciljem da se obezbedi efikasna implementacija i razrada planskih rešenja i propozicija Generalnog urbanističkog plana Bora (Sl. list opšine Bor, br. 20/15 i 21/15), u daljem tekstu – Generalni plan i drugih planskih i razvojnih dokumenata, odnosno, da se dâ doprinos održivom prostornom razvoju Bora, planskoj i racionalnoj izgradnji i uređenju gradskog prostora, funkcionisanju infrastrukturnih sistema i javnih službi Bora, kontroli uticaja na životnu sredinu i dr.

Ovi dokumenti sa odgovarajućim kartama se nalaze na sajtu opštine Bor na adresi http://opstinabor.rs/obavestenja/ 

ОБАВЕШТЕЊА

Bor, 29.12.2017.

U Boru se, već tradicionalno, 29. decembra obeležava „Dan dobrote“ kao početak „Dvadeset dana dobrote“ u svetu.

„Proteklih godina smo organizovali dečije žurke, koje su bile javne i u okviru kojih smo imali pozorišne predstave, raznorazne radionice, naravno Deda Mraza i puno slatkog posluženja, ali ove godine smo se odlučili da napravimo 100 paketića za decu nezaposlenih i radnika manjih privatnih radnji i preduzeća. Hteli smo da skrenemo pažnju na ove grupe ljudi, što se i pokazalo time što se za paketiće prijavilo mnogo više od predviđenog broja. Meni je iskreno žao što nismo svima mogli da izađemo u susret, ali ipak smo uspeli da izmamimo osmehe tačno 116 mališana“ – rekla je Irena Živković, predsednik udruženja „Izbor postoji“ , koje je organizator ove manifestacije.

U caffe restoranu „Astorija“ okupilo se ovim povodom stotinak dece, što je bio divan prizor za sve prisutne. Najlepše od svega je što su deca bila različitog uzrasta, od beba svega tri meseca starosti, pa do maturanata osnovnih škola.

„Hteo bih da se zahvalim na pomoći  Tekijanki, Maxiju, prodavnici Idea, Takovu, Hotelu Albo, Kineskoj radnji u Robnoj kući, Astoriji, Foto Svarčetu, kao i mnogobrojnim pojedincima iz Bora, iz drugih gradova, a i iz inostranstva koji su pomogli koliko su mogli ovu akciju. Drago mi je jer smo ovo uspeli svi zajedno“ – naglasio je Marko Stanojević, član udruženja.

Spisak po kome je određeno koja će deca dobiti paketiće je pravljen putem javnog poziva na društvenim mrežama i tako što su članovi udruženja „Izbor postoji“ obilazili manje privatne radnje i zapisivali decu njihovih radnika.

„Nije da se nismo namučili, ali ovaj prizor i sva ova dečija sreća nemaju cenu“ – nije mogao da sakrije oduševljenje Marko Janjić, potpredsednik udruženja.
Udruženje „Izbor postoji“ je do sada radilo više humanitarnih akcija, kao i kampanja u kojima su branili prava ljudi sa invaliditetom i dece sa teškoćama u razvoju.
Violeta Stojčić, član udruženja:“ Radili smo puno toga do sada, ali smo na ovo najponosniji. Pogledajte svu ovu dečicu, kako im odoleti?“

Bor, 04.01.2018.

Borski rotarijanci su u skladu sa preporukama predsednika RI Jana Rajzlija (sadnja drveća), otpočeli godinu aktivno i zasadili drveće u industrijskom delu grada.

„Danas će zasađene sadnice drveća svakako ulepšati  naš grad a posebno ozeleninti deo pored ograde industrijskih pogona fabrike kiseonika i borske flotacije“- poručuju iz Rotary kluba Bor.

Akcija sadnje se sprovodi u svim rotari  klubovima u Srbiji i Crnoj Gori a borani su planirali da svaki član zasadi najmanje jedno drvo.

Šta je Rotary ?

„Rotari je organizacija poslovnih i profesionalnih ljudi udruženih širom sveta u cilju pružanja humanitarne pomoći, podsticanja visokih etičkih standarda u svim profesijama i unapređenja dobre volje i mira u svetu“ (ABC’s Rotary C. Docherman)

Organizaciju Rotary International, koja danas u celom svetu okuplja oko 1 milion i 200 hiljada lidera u svojim profesijama osnovao je Paul Harris, ugledni advokat iz Čikaga, 1905 godine, sa nekolicinom svojih prijatelja i kolega, uspešnih poslovnih ljudi iz drugih oblasti.

Cilj Rotary-ja je spremnost na službu u svakodnevnom životu i to kroz:

Negovanje prijateljstava kao otvaranja mogućnosti da budemo drugima od koristi;

Priznavanje visokih etičkih načela u privatnom i profesionalnom životu, kao i vrednosti svake delatnosti korisne za zajednicu;

Pružanje odgovorne i svesne podrške u privatnoj, poslovnoj i javnoj delatnosti svih rotarijanaca;

Negovanje dobre volje radi sporazumevanja i u službi mira među svim narodima, kroz svetsku zajednicu muškaraca i žena, sjedinjenih u idealu služenja drugima kroz svetsku zajednicu ljudi, povezanih u idealu služenja drugima.

Rotarijanski test 4 pitanja se sastoji u tome da za sve što radimo moramo da se zapitamo:

Da li je to istina ?

Da li je to pošteno za sve učesnike ?

Da li će se time unaprediti prijateljstvo i dobra volja ?

Da li će služiti na dobrobit svih učesnika ?

Bor,Knjaževac, Zaječar, 12.01.2018.

„Timočki klub“ iz Knjaževca, Gradjanska čitaonica Evropa Bor i udruženje IZBOR POSTOJI u okviru projekta „Uključi se“ koji se realizuje uz podršku Olof Palme Internacionalnog Centra, održali su danas, završnu konferenciju pod nazivom „Javno zagovaranje – od ideje do realizacije“ u Medija centru u Boru.

Cilj održavanja konferencije bio je predstavljanje dostignutih rezultata u procesu i akcijama javnog zagovaranja i dalja aktivnost organizacija koje su kroz mikro donaciju bile podržane od strane Timočkog kluba.

Rezultate projekata Gde ide naš eko dinar? predstavili su članovi udruženja iz Gradjanska čitaonica Evropa sa svojim partnerima (Društvo mladih istraživa a Bor, Grupa 55, Vilage i Pokreta za Novo doba). Zvonko Damnjanović predstavio je rezultata sveobuhvatnog istraživanja transparentnosti opština u Srbiji praćenih preko zvaničnih web portala lokalnih samouprava.  „Dokumenta koja su posmatrana su: Informator o radu; 
Odluka o budžetu; 
Izvršenje budžeta; 
Plan javnih nabavki za tekuću godinu; 
Izvršenje javnih nabavki; 
Informacije o dodeljenoj državnoj pomoći; 
Spisak usluga koje pruža lokalna samouprava; 
Statut; 
Prostorni plan; 
Strategiju lokalnog održivog razvoja; 
Strategiju lokalnog ekonomskog razvoja; 
Lokalni akcioni plan za mlade; 
Lokalni ekološki akcioni plan; 
Lokalni Službeni list. Na portalu opštine u periode 2015. godine bilo je 5 a u 2016. svega 3 od obavezna 13 dokumenta, čime se naša opština svrstala u NETRANSPARENTNE  “ napomenuo je Damnjanović. O transparentnosti prikupljanja i trošenja sredstava Eko fonda govorio je Dragan Randjelović, predsednik društva mladih istraživača iz Bora vodeće organizacije CSConnect Bor .

„Uvidom u  web-sajta opštine Bor i njen Informatora o radu u kontekstu definisanog problema utvrđeno je da ne postoji dovoljno informacija o detaljima kako se formira i troši ekološki budžet opštine Bor. Informator o radu svakako ne daje tražene informacije. Strategije i lokalni akcioni planovi dostupni na sajtu ne pružaju informacije koji se odnose na način i kriterijume finansiranja zaštite životne sredine iz lokalnog budžeta“

Na konferenciji je vodjena i rasprava o nacrtu Zakona o naknadama – naknade za zaštitu životne sredine i analiza budžeta opštiune Bor za 2018. Zaključci, primedbe i predlozi prisutnih organizacija civilnog društva (OCD),  biće upućeni nadležnim organima u lokalu i republici.

Udruženje „Izbor postoji“ iz Bora je pokrenulo akciju javnog zagovaranja pod nazivom „I mi postojimo“ sa ciljem podizanja svesti o problemima sa kojima se susreću osobe sa invaliditetom u njihovoj lokalnoj zajednici, kao i pronalaženje rešenja za iznete probleme. Rezultate projekta predstavila je Irena Živković, predsednica udruženja. U okviru kampanje izrađen je i film koji možete pogledati ovde.

Bor, 16.01.2018.

POKRET POTROŠAČA BOR predstavio je Vodič kroz inspekcijske službe i Uputstva za rešavanje reklamacije potrošača.APOS Brošura Štampa

Pokret potrošača u Boru kroz „Vodič kroz inspekcijske službe“ pokušaće da bolje upozna građane o pravima potrošača, gde se nalaze nadležne inspekcije, kada imamo pravo na reklamaciju?

Činjenica je da potrošači u velikoj meri nisu upoznati sa svojim pravima i načinima njihovog ostvarivanja. Iz tog razloga je od velike važnosti svaka vrsta edukacije ili informisanja potrošača.
“ Kroz ovaj projekat, priredili smo i brošuru u kojoj će potrošači moći da nađu sve podatke o delokrugu rada svake inspekcije, brojeve telefona, adrese, mejlove. Preduzeća koja ne poštuju Zakon o zaštiti potrošača su najčešće javna preduzeća i moraće snositi odgovornost za to. Ključno u ovom projektu, koji je odobren od strane Opštine Bor, jeste informisanje i usmeravanje potrošača u ostvarivanju svojih prava“– rekao je Zoran Andrejić.Brošura

Bor, 18.01.2018.

Потписан

ПРОТОКОЛ

О међусекторској сарадњи  на превенцији и заштити  деце и ученика завршних  разреда средњих школа, од насиља, злостављања и занемаривања на територији општине Бор

СВРХА овог споразума је да обезбеди услове за делотворан и целовит рад свих актера на унапређењу превенције и заштите деце од насиља. Свеобухватни  мултидисциплинарни и међусекторски приступ на превенцији и заштити деце од свих облика насиља у континуитету као и заустављање насиља, обезбеђивање доказа и процесуирање насилника охрабрује и дестигматизује.

Очекује се да локални међусекторски протокол допринесе:

• стварању ефикасног, оперативног тима за превенцију насиља и унапређење заштите деце која трпе насиље (жртава);
• повећању броја откривених случајева насиља;
• повећању броја процесуираних насилника;

Протокол се односи на заштиту деце у свим срединама: у породици (биолошкој, хранитељској, усвојитељској), установама где деца бораве у краћем или дужем периоду (школе, предшколске установе, дневни боравци,  интернат), на улици, спортским, забавним или другим јавним догађајима, у дигиталном простору и другим местима где се деца налазе.

РАЗЛОЗИ за усвајање локалног међусекторског протокола у Бору – унапређење постојећег протокола представљају уочени  проблеми у пракси које карактеришу:

• недовољна информисаност локалних партнера и непостојање прецизно дефинисаних начина размене информација важних за поступање;
• непрепознавање обавезе пријављивања насиља;
• мали број откривених случајева насиља;
• недовољно познавање улога, надлежности, капацитета и ограничења других система;
• одсуство координације локалних партнера и формализована примена заједничких процедура;
• непостојање заједничке евалуације предузетих акција и мера;
• различито схватање професионалаца шта све јесте насиље.

Општина Бор има усвојен локални Споразум о сарадњи на  спровођењу заштите жртава насиља у породици и жена у партнерским односима (2014) који није фокусиран на децу и није у складу са препорукама у смерницама. Дете се посматра само у контексту породице, а не и у јавном простору, институцијама и дигиталном  окружењу. Деца се посматрају као хомогена група без специфичности рањивих група. Такође, ОЦД и медији нису потписници, председавање координационим телом и конкретна особа ниje дефинисанa; Није усаглашен систем евидентирања насиља у секторима и координација рада у поступцима откривања и пријављивања сумњи на насиље није прецизно дефиниса; Јавност се нередовно извештава о примени протокола и најчешће се не располаже са тачним информацијама о међусекторској сарадњи у области заштите деце од злостављања и занемаривања.

Споразум се усклађује са препорукама у смерница са примарним фокусом на заштиту деце од свих облика насиља, злостављања, занемаривања и искоришћавања, који ће потписати сви релевантни актери и усвојити у општини на који начин ће се успоставити ефикасна, оперативна, мултисекторска мрежа за заштиту деце. На овај начин унапредиће се постојећи протокол о међусекторској сарадњи у општини Бор дефинисањем и усвајањем међусекторског протокола са примарним фокусом на свеобухватни приступ заштити деце од насиља.

Србија је у јулу 2016. године отворила поглавље 23 у процесу евро-интеграција и, у саставу обавеза у овој  области, очекује се да ће примена Акционог плана за Поглавље 23[1] бити један од приоритета Владе. Овај план предвиђа израду новог „Вишегодишњег стратешкег оквира за превенцију и заштиту деце од насиља” у 2017. години и ревизију „меких” законских прописа (Општег и посебних протокола).

Израда Стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља за период од 2018. до 2022. је у току.

Основни принципи Протокола

 Не постоји оправдање за било које насиље над децом, а сваки облик насиља над децом може и мора се спречити. Споразум се заснива на поштовању Основних принципа Конвенције о правима детета и Устава Републике Србије:

1. Право детета на живот, опстанак и развој;
2. Право на недискриминацију;
3. Право на најбољи интерес детета;
4. Право на партиципацију.

Координација рада на вођењу евиденције и документовање насиља над децом

Протокол предвиђа формирање локалног Интерсекторског тима за превенцију и заштиту деце од насиља, злостављања и занемаривања кога чине делегирани представници институција/организација у креирању и спровођењу Протокола.

Интерсекторски тим представља мултисекторско тело одговорно за координацију, праћење и евалуацију ефеката политика и мера превенције и заштите, као и редовно извештавање о оствареним резултатима, недостацима и координацији интересних група, предлога и нових идеја и иновација.

Координатор Интерсекторског тима за заштиту деце од насиља, представник општине,  подноси годишњи извештај о активностима Одељењу за привреду и друштвене делатности/Општинском већу надлежном за планирање, спровођење и евалуацију Споразумом дефинисаних облика сарадње.

• Центар за социјални рад Бор, има улогу координатора интерсекторског тима за превенцију и ситуације заштите деце од насиља, злостављања и занемаривања у породици – надлежан је за конкретне случајеве /особе .

ПАРТНЕРИ  НА  СПРОВОЂЕЊУ  СПОРАЗУМА

Партнери на спровођењу Споразума о међусекторској сарадњи  у процесу заштите деце од насиља, злостављања и занемаривања на територији Општине Бор су:

• Општина Бор
• Центар за социјални рад Бор
• Полицијска управа Бор
• Основни суд Бор
• Основно Јавно Тужилаштво Бор
• Дом здравља Бор
• Општа болница Бор
• Председник актива Директора ОШ Општине Бор
• Председник актива Директора средњих школа Општине Бор
• УГ ’’Кокоро’’ – Бор
• Радио Телевизија Бор

Bor, 06.03.2018.

U susret  danu žena Turistička organizacija Bor će održati:

Treći „Osmomartovski bazar suvenira“

8.marta. 2018. godine, na platou Doma kulture. Bazar će biti prodajno-izložbenog karaktera a radno vreme bazara je od 10-15 časova.

Na bazaru će svoje proizvode izložiti oko 10 izlagača iz Bora.
U prodajnoj ponudi će se naći: suveniri ručne izrade od keramike, drveta, papira, ukrasni predmeti, nakit, rukotvorine,
lekovito bilje, proizvodi od meda, proizvodi od vune ( pustovana vuna – metoda prerade vune izada starim zanatom), suveniri rađeni dekupaž tehnikom.

Izlaganje robe na štandovima Turističke organizacije „Bor“ je besplatno.

Iz TO Bor poručuju: Cene proizvoda su pristupačne.

Bor, 08.03.2018. LIDL

Bor, 31.03.2018.

U Boru se tradicija dobrovoljnog rada poštuje od 1945. godine i jedne od prvih ratnih radnih akcija na Crnom Vrhu 1945. godine.

Organizacija rezervnih vojnih starešina opštine Bor organizuje sutra 01. aprila odlazak autobusom na Crni Vrh i polaganje cveća.

10,00 Polazak Autobusa ispred doma kulture

11,00 Polaganje cveća na spomen obeležje na Crnom Vrhu

12,30 Svečanost u Domu kulture

14,00 Druženje u restoranu „Medalja“

Jedna od najboljih tekovina bivše Jugoslavije su Omladinske radne akcije, preteča današnjeg volontiranja i društveno-korisnog rada. Bile su višestruko plodotvorne – izgradjivala se ratom razrušena zemlja, omladina iz svih krajeva zemlje je aktivno učestvovala u tome, ujedno se družila i tako jačala ideju bratstva i jedinstva i gradila novo društveno uredjenje. Na prvim posleratnim radnim akcijama mnogi su se opismenili, obrazovali i obučili za razna zanimanja, i naravno, stekli ljubavi i prijateljstva za ceo život.

Akcijaši su bili organizovani u brigadama, obično po 100 učesnika, podeljeni u čete. Svaka brigada je imala svoju zastavu na kojoj je bilo izvezeno obeležje. Ustajalo se veoma rano i radilo prvi deo dana, a popodne se boravilo u naselju, gde su se osim legendarnog druženja, organizovale i razne korisne aktivnosti. Postojale su razni kursevi, od fotografije do vožnje, sportske aktivnosti, ali i politička predavanja. Uveče su se priredjivale čuvene brigadirske večeri i logorske vatre.

Za izuzetno zalaganje, na kraju svake akcije, zaslužni brigadiri dobijali su udarničke značke, što je bila velika počast i priznanje. Brigadirske bluze, tzv brigadirke su bile u modi, nosile su se i po završetku akcije, sa ponosom, i sa obaveznim vezenim amblemima brigade na desnom rukavu i bedževima.

A sve je počelo još u vreme Drugog svetskog rata, kada su omladinci pomagali borcima, dobavljajući im hranu i odeću, brinuli o ranjenicima, izvodili poljoprivredne radove i obnavljali infrastrukturu, koliko su mogli. Tokom vremena ove akcije su bile sve masovnije i organizovanije. Po završetku rata, Tito je pozvao omladinu da uzme učešća u obnovi razrušene zemlje, što je masovno prihvaćeno. Krenulo se sa ogromnim entuzijazmom, sa malo ili nimalo mehanizacije i opreme, u oskudnim uslovima smeštaja i ishrane, ali sa optimističkim pogledom u budućnost, pod sloganom “Nema odmora dok traje obnova”.

Izmedju 1946. i 1952.godine organizovane su velike Savezne radne akcije: pruge Brčko-Banovići, Šamac-Sarajevo i Doboj-Banja Luka, autoput Bratstvo-Jedinstvo od Zagreba do Beograda, početak gradnje Novog Beograda, hidrocentrale Jablanica, Zvornik, Vlasina i Mavrovo, fabrike “Lola Ribar”, “Magnohrom”, “Krušik”, “Raška”, železare u Zenici i Nikšiću, itd.

Od 1952.godine radne akcije dobile su lokalni karakter, gradjeni su putevi, mostovi, škole, domovi kulture, uredjivalo se priobalje, i slično. Beogradsku Adu ciganliju izgradili su akcijaši… Od 1958.godine nastavilo se sa izgradnjom autoputa Bratstvo i Jedinstvo. 1963.godine taj obimni posao je završen, uz učešće preko 250.000 brigadira koji su za nepunih šest godina povezali Ljubljanu sa Djevdjelijom.

Tokom narednog perioda omladina se okupljala na velikim radnim akcijama tokom kojih je izgradjena Jadranska magistrala, pruga Beograd-Bar, hidrocentrala Djerdap, savski nasip u Zagrebu, obnovili su se zemljotresom razrušeni Skoplje i Banja Luka…Javne ličnosti su često posećivale radne akcije i uzimale učešća u radovima, pa je tako ostalo zabeleženo i svojsko zalaganje celokupne postave “Bijelog dugmeta” na ORA Kozara 76…ORA Borsko jezero naselje na Savači od 1977. godine

Bor, 06. maj 2018.

Srpska pravoslavna crkva obeležava danas praznik svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru.

Svečanom Liturgijom u Crkvi Sv.Georgija u Boru – obeležen Djurdjevdan.

Nаkоn Svеtе Liturgiје prеlоmljen je kоlаč sа Bogo vеrujućim  nаrоdоm i svеštеnо služitеlјimа оvоg hrаmа.

Sveti Đorđe (275-303), čiji je praznik u narodu poznat kao Đurđevdan i jedna od najčešćih slava pravoslavnih Srba, istorijska je ličnost i živeo je u vreme cara Dioklecijana (284-305), velikog progonitelja pristalica, tada nepriznate, hrišćanske vere.

Sveti Đorđe se na srednjovekovnim pravoslavnim freskama slika u odeždi ratnika, sa mačem i krstastim kopljem koji je simbol hrišćanstva, a nekad i u dvorskoj odeždi.

Na pravoslavnim ikonama slika se sveti Georgije na belom konju, kako krstastim kopljem ubija aždaju koja je simbol – nemani paganstva.

Devojka sa carskom krunom u pozadini kompozicije, koju spasava, predstavlja simbol hrišćanske vere za koju se bori sveti Đorđe.

U srednjovekovnim pravoslavnim hramovima i manastirima on je u redu sa svetim ratnicima, borcima za hrišćanstvo, koje predvodi sveti arhangel Mihajlo, predstavnik sila dobra i čistote novozavetne vere.

Đurđevdan je obeležen crvenim slovom u kalendaru SPC kao zapovedni praznik i slavi se uvek 6. maja.

Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji.

Đurđevdanski venčić i kupanje u reci

Glavni običaji su: pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci. Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama kao i ulazne vratnice i kapije. Ovo se čini da bi godina i dom bili berićetni – da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru. Ponegde je običaj da ovo kićenje zelenilom vrše na sam Đurđevdan pre zore.

Bor, 11.05.2018.

Grupa entuzijasta po drugi put organizeje druženje gradjana koji su odrastali u parku, pored malog stadiona na drugom kilometru u subotu 12.maja 2018. sa početkom u 18,00..

„Sutra od 18 sati osmeh na lice , radost u srcu zbog susreta sa starim drugarima i hrabro zakoračite u park na drugom kilometru jer vremeplov vas vraća u vreme lepog druženja uz pesme i šale ! Javite svima koji su u srodstvu sa parkom koga mlađi zovu “ RAKETA “ . Pozovite komšije, decu za ruke i dobro došli“ Poruka je i poziv koju svojim sugradjanima upućuje Aca Ringo jedan od organizatora ovog posve interesantnog okupljanja.

S slučaju lošeg vremena, druženje se odlaže za nedelju 13.maj. od 18,00

Bor, 15.04.2017.

НАСТАВЉА СЕ  ХУМАНИТАРНА  АКЦИЈА ПОМОЗИМО ПЕТРИ

ПРОФЕСОРИЦА МУЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА ТАМАРА ГЛИШИЋ И ЖЕНСКА ПЕВАЧКА ГРУПА „ХАРАЛАМПИЈЕ“ ОДРЖАЋЕ ЈОШ ЈЕДАН ДОБРОТВОРНИ КОНЦЕРТ СА ПРИКУПЉАЊЕМ СРЕДСТАВА ЗА ПОМОЋ У ЛЕЧЕЊУ ДВОГОДИШЊЕ ПЕТРЕ  ВЈЕШТИЦЕ  ИЗ БОЉЕВЦА КОЈА БОЛУЈЕ ОД КАРЦИНОМА МОЗГА.

     ВЕЛИКА САЛА МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ „МИОДРАГ ВАСИЉЕВИЋ“ У БОРУ

СПАСОВДАН – ЧЕТВРТАК 17. МАЈ 2018.  

ПОЧЕТАК У 20 : 00 ЧАСОВА

ЦЕНА УЛАЗНИЦЕ/ПРИЛОГА ЗА  ЛЕЧЕЊЕ МАЛЕ ПЕТРЕ:100 ДИН.

Bor, 04.05.2018.

Zakon Roditelj – Negovatelj se odbija već šestu godinu iako su predate brojne peticije udruženja i pojedinaca, neophodne da se ovaj zakon nađe na dnevnom redu Skupštine. Zakon se predlaže kao dopuna Zakonu o socijalnoj zaštiti i podrazumeva izjednačavanje statusa roditelja dece sa teškoćama u razvoju sa statusom hranitelja.

Kampanju pokreće udruženje građana „Izbor postoji“ iz Bora, a u organizaciji učestvuju roditelji dece sa teškoćama u razvoju širom Srbije.
„Svesni smo koliko je ovo veliki zalogaj za jedno udruženje iz provincije, ali se nadamo da smo svojim dosadašnjim radom na ove i slične teme izgradili kredibilitet kod građana. Naravno, najbitnije je da roditelji koji zavise od ovog zakona prepoznaju iskrenost i srčanost sa kojom smo krenuli u ovu borbu i srećni smo što se to upravo dešava. Kampanja je počela pre samo tri dana kroz društvene mreže, a već nam se obratio ogroman broj ljudi da se uključi.

Kampanja će trajati sve do usvajanja ovog zakona, a sadržaće plakat, flajere, tribine, mirne proteste i sve to u više gradova Srbije. Ono što ovu kampanju razlikuje od dosadašnjih na ovu temu jeste to što pozivamo zdrave i jake da ustanu u odbranu slabih i bolesnih jer je to zajedništvo jedini način da pobedimo. Svi koji žele da podrže i pomognu, mogu sve sledeće aktivnosti pratiti u javnoj grupi na FB – #ZastitiDaZastitim
#PomoziDaPomognem“

-Irena Živković, predsednik udruženja

Bor, Boljevac, Zaječar, 07.06.2018.

SEĆANJE NA NATO BOMBARDOVANJE NA FARMI U PODGORCU

I ove godine, na današnji dan, 7.juna, u prisustvu predstavnika boračkih organizacija Bora i Boljevca, Opštine Boljevac, građana i učenika škole u Podgorcu, kao i rodbine izginulih troje radnika, položeni su venci i cveće na spomenik žrtvama NATO agresije. .

Tog dana NATO avionu zasuli su bomabama ovčarsku farmu misleći da se na tom mestu krije srpska vojska. O tom strašnom zločinu agresora na tadašnju Srbiju i Jugoslaviju i nepokornosti naše vojske i naroda, nadahnuto je govoro Ognjen Pantović, Narodni poslanik ističući i danas veliki pritisak na državno rukovodstvo ka otimanju Kosova.

Samo tri dana pre okončanja operacije Nato pakta na području SR Jugoslavije, 7. juna je vazdušnim projektilima razorena ovčarska farma u selu Podgorcu i tom prilikom su poginuli zaposleni radnici  Milija Andrejević i Nebojša Srbulović iz Podgorca i Slavka Marić iz Zlota.

U znak sećanja na ovaj tragični događaj, ispred spomen obeležja stradalim radnicima održan je memorijalni skup kome su prisustvovale delegacije  opštine Boljevac, meštani sela Podgorca i Zlota, učenici Osnovne škole „Đorđe Simeonović“ i predstavnici SNS-a, SPS-a, Zelenih Srbije i drugih političkih partija i patriotskih organizacija koje čuvaju uspomenu na dane stradanja srpskog naroda..

Na spomen obeležje stradalim radnicima farme su položeni venci, a o Nato operaciji „Milosrdni anđeo“, govorio je Branislav Pajkić , Predsednik SRVS Boljevca, podsetivši prisutne na materijalna razaranja i stradanja nedužnih civila.

Dr Nebojsa Marjanovic, predsednik opstine Boljevac je u svom obraćanju posebno istakao da „Nikada nećemo zaboraviti ovaj zločin i da ćemo stalno posečati na njega kroz sećanje na nedužne stradalnike na ovoj u to vreme savremenoj farmi ovaca.“

Bor, Zaječar, 07.06.2018.

Povezujemo se kroz kulturu

Da građani misle na kulturu i njen razvoj pokazuje grupa mladih iz Zaječara koja je pokrenula inicijativu “Kultura u centru”. Cilj ove inicijativa jeste promocija kulture i obezbeđivanje prostora za vežbu i nastupe za sve mlade umetnike iz Zaječara. U ovoj ideju vodi ih nacionalno udruzenje “Srbija u pokretu” koje u Zaječaru ima svoj tim “Fabrika promena”, kome se od skoro priključio i tim “Društvo roma”, kao i Kulturno umetničko društvo “Nikola Pašić”.

Tim lider inicijative, David Georgijev, kaže da nije bitno ko je iz kog društva, KUD-a, muzičke trupe, gde ko izlazi ili ko koga poznaje, već je važno da svi zajedno radimo na unaređenju i promovisanju kulturnih programa za šta nam je neophodan funkcionalan prostor za vežbu i nastupanje.

Danas smo ovde, u gostima kod naših prijatelja u Domu omladine Bor, da čujemo njihovo iskustvo i da poučeni time napravimo sebi planove za dalje.

Naša je krilatica “Sve se može kad se ljudi slože”, i verujemo da će ovo biti još jedna u nizu uspešnih inicijativa za dobrobit opšte zajednice.

Kako saznajemo, u planu je u organizovanje niza kreativnih akcija na otvorenom prostoru kojim bi se promovisala kulturu i običaju, ali i skrenula pažnja na nedostatak slobodnih prostora u kojima bi se ovakve aktivnosti održavale.