Bor, Beograd, Pirot, Knjaževac, 27.11.2018. Izvor: Nedeljnik
„Кao predsednih Zelenih u Srbiji protivim se izgradnji MHE u zaštićenim područjima, a mislim da je neophodno biti vrlo obazriv prilikom njihove izgradnje i u „nezaštićenim zonama. Ukoliko se nastavi ovaj krajnje neekološki poduhvat „zatrpavanja potoka i rečica u cevovode naći ćemo se pred mogućnošću da totalno uništimo najleše delove Srbije i ostanemo bez mnogih retkih i ugroženih biljaka i životinja.“ Izjavio je Ivan Karić, državni sekretar u Ministarstvu za životnu sredinu i Predsednik Zelenih Srbije.
FOTO: Ivan Karić, Medija centar
Ekologija i životna sredina na putu ka EU
1. Кoliko je Ekologija i zaštita životne sredine bitna tema na putu Srbije ka EU?
U praktičnom smislu, Poglavlje 27 je najkomplikovanije i najskuplje na putu ka Evropskoj Uniji. Sa druge strane, biće vrlo zahtevno za implementaciju i finansiranje, ali efekti na životnu sredinu i zdravlje građana i građanki Srbije će biti višestruko korisni. Potrebno je da se prenese i sprovede oko 200 EU propisa, u oblastima kao što su upravljanje otpadom, otpadne vode, industrijsko zagađenje, kvalitet vazduha, zaštita prirode, hemikalije, buke, klimatske promene i civilna zaštita. Pregovaračka grupa koju vodim se uspešno priprema za pregovaranje u ovom poglavlju i već smo završili nekoliko koraka u celom procesu (5. juna 2018. predat je 1. Nacrt na neformalne konsultacije u Evropsku komisiju).
Trenutno smo u stadijumu razvoja drugog Nacrta Pregovaračke pozicije koja bi trebalo da ode na neformalne konsultacije u Evropsku komisiju do 31.12.2018. Dalje, većina zahteva iz pregovaračke pozicije mora biti sprovedena pre pristupanja EU, ovog trenutka referentna godina je 2025. Istovremeno je uočeno da je dostizanje potpune usaglašenosti sa pravnim tekovinama EU jedan od glavnih izazova u procesu pristupanja i da je neke zahteve moguće ispuniti samo u dugoročnom periodu za šta ćemo kao država tražiti prelazne periode.
2. Кoji su sve programi za podršku razvoju ekologije dostupni Srbiji iz fondova EU?
U pred-pristupnom periodu za zaštitu životne sredine najznačajniji su IPA programi. Iz ovih programa Srbija je finansirala vrlo važne programe u oblasti deponovanja smeća i upravljanja otpadom, kao i izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Evropska unija je Srbiji donirala više od 400 miliona evra za zaštitu životne sredine, kroz različite projekte usmerene na sve podoblasti — od zaštite voda i vodosnabdevanja, unapređenja kvaliteta vazduha, do upravljanja otpadom. Pomoć od 402 miliona evra, koja se odnosi na period od 2000. godine do danas, obuhvata i reformu zakonodavstva i izgradnju kapaciteta. U istom periodu, država Srbija uložila je 196 miliona evra u unapređenje životne sredine. Neki od rezultata su u oblasti unapređenja kvaliteta vazduha i to uz donaciju EU uvedeno je automatsko merenje i postavljene su merne stanice širom zemlje. U termoelektranama u Obrenovcu ugrađeni su filteri, dok je u Кolubari instalirana oprema za merenje emisije štetnih supstanci. U Subotici, Pirotu, Užicu i Sremskoj Mitrovici/Šapcu izgrađene su regionalne deponije, dok su u više gradova obnovljeni ili izgrađeni sistemi za vodosnabdevanje. Najveći deo doniranih sredstava, 41,3% uložen je u tretiranje otpadnih voda.
3. Zelena energija je jedna od glavnih tema u svetu. Gde se Srbija nalazi na svetskoj mapi obnovljive energije?
Potencijali „zelene energije su veoma značajni i procenjuje se da iznose oko 5,65 Mtoe godišnje. Najviše potencijala je u biomasi i to više od 60%. O tome se, nažalost, priča i piše veoma malo, jer se favorizuju male hidro-elektrane, za koje ima sve više dokaza da svojim radom u dugoročnom periodu ozbiljno narušavaju biodiverzitet i kvalitet životne sredine. Pored ovih izvora, postoje određeni potencijali u geotermalnoj energiji, energiji vetra i sunca, kao i bio razgradivom delu otpada. Republika Srbija je preuzela obavezu da do 2020. godine poveća učešće obnovljivih izvora energije sa sadašnjih oko 22% na 27% u bruto finalnoj potrošnji i 10% učešća obnovljivih izvora energije u sektoru saobraćaja.
Zbog negativnih ekoloških efekata malih hidroelektrana (uočenih u Austriji, Nemačkoj, Francuskoj i Italiji) vode se ozbiljne diskusije u Evropskom parlamentu o potrebi korišćenja i na drugoj strani ekološkoj šteti mini-hidroelektra. U Evropi je izgrađeno oko 24.000 malih hidroelektrana (7.500 samo u Nemačkoj), što znači da se na svakih 27 kilometara nalazi po jedna.
Кao predsednih Zelenih u Srbiji protivim se njihovoj izgradnji u zaštićenim područjima, a mislim da je neophodno biti vrlo obazriv prilikom njihove izgradnje i u „nezaštićenim zonama. Ukoliko se nastavi ovaj krajnje neekološki poduhvat „zatrpavanja potoka i rečica u cevovode naći ćemo se pred mogućnošću da totalno uništimo najleše delove Srbije i ostanemo bez mnogih retkih i ugroženih biljaka i životinja.
4. Кoje aktivnosti Ministarstva biste posebno izdvojili?
Pripremamo 2. Nacrt pregovaračke pozicije na neformalne konsultacije do kraja godine i to znači da smo veoma blizu finalnoj verziji i mogućnosti da otvorimo Poglavlje 27 do kraja 2019. Veoma značajna jeste i borba protiv ekološkog kriminala, koju vrlo uspešno sprovodimo. Pokrenuli smo realizaciju sakupljanja i zbrinjavanja istorijskog opasnog otpada. Započeli projekat ekološkog pošumljavanja zajedno sa lokalnim samoupravama, kojima sada pomažemo u izradi i realizaciji projekata sanacije i rekultivacije postojećih nesanitarnih gradskih (opštinskih) deponija i smetlišta. Pripremili Zakon o klimatskim promenama, učestvovali smo i u realizaciji velikih infrastrukturnih projekata postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i podsticali razvoj kružne ekonomije i reciklaže. Posebno je značajna odluka kojom smo prepolovili upotrebu plastičnih kesa.
5. Šta biste izdvojili kao najveći doprinos Zelenih Srbije?
Zeleni Srbije su prva zelena i ekološka partija u istoriji našeg parlamentarizma koja je ušla u skupštinu, 2012. godine. Od tada smo imali stotine amandmana, bili smo u 20 najaktivnijih poslanika tih nekoliko godina i stalno izlazili sa predlozima za unapređenje životne sredine i kvalitet zdravlja.
Godinama tražimo osnivanje posebnog ministarstva, i to se 2017. i dogodilo. O tome smo više puta govorili u parlamentu, u medijima, i slali inicijative premijeru i Vladi. Posebno ministarstvo za ekologiju je sigurno jedan od najvećih uspeha.
Najznačajnije aktivnosti u prethodnim godinama jesu borba Za Srbiju bez GMO, prikupljenih 38.000 potpisa građana i deklaracija koja je potpisivana širom Srbije. Veoma značajne jesu naša borba protiv transmasti u ishrani i zahtev za biološki vrednom ili organskom užinom u obdaništima i osnovnim školama. Predstavili smo program energetske tranzicije, energetske samodovoljnosti i energetske efikasnosti kao najboljeg modela racionalizacije potrošnje električne energije. Predlažemo osnivanje nezavisnog kapitalnog i rivolving zelenog fonda koji bi bio investicioni mehanizam pokretanja ekološkog razvoja. U okviru Zelenih Srbije osnovali smo Centar za zelenu ekonomiju i kroz njega promovisali eko inovacije i praktična rešenja kružne ekonomije koja bi unapredila privredu Srbije i otvorila zelena radna mesta.
6. Da li se Srbja može priključiti Evropskim projektima „zelene ekonomije“ – reciklaže elektronskog otpada, novih ekoloških materijala i ekološke proizvodnje?
Srbija može i mora da promoviše i pomaže zelenu i kružnu ekonomiju. To je u 21. veku mehanizam za pokretanje zelene industrije i privrede, zelene energije i energetske efikasnosti, organske poljoprivrede, održivog turizma i razvoj ekoloških inovacija. Ove godine je u Evropskom parlamentu usvojen novi paket propisa o kružnoj ekonomiji, koji uključuje direktive iz sektora otpada kao način da se smanji zagađenje i otvore nova radna mesta. Upravljanje otpadom na efikasniji način je prvi korak ka kružnoj ekonomiji, u kojoj je neophodno da se svi proizvodi i materijali recikliraju ili koriste više puta. Cirkularni ekonomski paket daće jasan signal privrednicima da koriste sve alate koji su na raspolaganju za transformaciju svoje ekonomije, otvarajući put novim poslovnim prilikama i podizanju konkurentnosti. Inovativni i efikasniji načini proizvodnje i potrošnje trebalo bi da se sve više pojavljuju kao rezultat podsticaja koji se uspostavljaju. Primena principa zelene i kružne ekonomije ima nameru da uspostavi značajan broj novih radnih mesta, uz očuvanje dragocenih i sve oskudnijih prirodnih resursa, smanjujući uticaj korišćenja resursa na životnu sredinu i dodavanje novih vrednosti, pre svega ekonomskih, društvenih i socijalnih, otpadnim materijalima.
Prema trenutnim procenama Pregovaračke grupe 27, biće potrebno investirati preko 8 milijardi evra samo u sektor otpada i voda. Potrebno je planirati približno 100 miliona evra za implementaciju do ulaska Srbije u EU i do 400 miliona u godinama posle toga. Očekuje se da ćemo imati u proseku 8 novih projekata godišnje do pristupanja, i 32 projekta godišnje posle pristupanja. Nedavno usvojene promene Zakona o zaštiti životne sredine su otvorile mogućnost za kofinansiranje EU i biletarnih projekata.
BOR, BEOGRAD, NOVI SAD, KRAGUJEVAC, 02.12.2018. PR
Festival nauke: Zemlju budućnosti obišlo više od 30 000 posetilaca
Kroz jedinstvenu Zemlju budućnosti, kako je glasila tema ovogodišnjeg Festivala nauke, tokom četiri dana na Beogradskom sajmu prošlo je više od 30 000 posetilaca iz cele Srbije i regiona!
Najveća naučna zabava u ovom delu Evrope, koja je okupila više od 60 naučnih i obrazovnih institucija iz Srbije, sa više od 6000 izvedenih eksperimenata provela je posetioce svih uzrasta kroz naučne izazove, interaktivne postavke i brojne avanture iz ne tako daleke budućnosti. Sa ciljem da pokaže kako bi trebalo da izgleda naša planeta u budućnosti, Festival nauke ove godine je kroz hale 3, 3A i halu 5 otkrio posetiocima i šta bi svako od nas može da uradi da se to ostvari. Posetioca koji su se upustili u putovanje u Zemlju budućnosti dočekalo je preko 700 naučnika i naučnih demonstratora spremnih da svojim znanjem i umećem naprave što lepše, zelenije i bezbednije mesto za život.
Najmlađi posetioci uživali su u eksplozivnim eksperimentima, naučnim pričama i izumima koji prkose granicama fizike. Uz smeh, aplauz i usklike ispratili su više od deset naučnih trupa iz SAD i Evrope koji su nastupali na Naučno-fantastičnoj bini. Oni stariji izučavali su kako će izgledati prevozna sredstva budućnosti, koje će energente koristiti i u kakvim će domovima živeti. Svi zajedno mogli su da se igraju na velikom naučnom igralištu, na kome su uz pomoć reciklaže novi život dobile stare sprave za vežbanje. Kroz životinjsko carstvo vodile su ih male šumske životinje, bili su u prilici da saznaju i pregršt saveta o preživljavanju u divljini, a osnove neuronauka savladali su uz pomoć originalnih uradi sam uređaja.
Prvi put ove godine Festival nauke predstavio je generaciju počasnih Ambasadora nauke, osnovaca i srednjoškolaca iz svih krajeva zemlje čiji su originalni izumi i naučne avanture oduševili posetioce zone Ekspertinejdžera. Njihova misija narednih godinu dana biće da prenose kako znanje, tako i ljubav prema nauci vršnjacima u svojim gradovima, šireći dalje iskustva stečena tokom rada na festivalu.
Generalni sponzor Festivala nauke šestu godinu zaredom je NIS, kompanija koja se svakodnevno u svim segmentima poslovanja oslanja na savremene tehnologije i inovacije. Na ovaj način NIS i Festival nauke zajedno doprinose afirmaciji nauke i obrazovanja kod mladih u Srbiji, što je jedan od strateških ciljeva kompanije koja svoje društveno odgovorne projekte realizuje pod sloganom „Budućnost na delu“.
Društvo mladih istraživača Bora organizovalo je posetu 12. Festivalu nauka u Beogradu za 150 učenika i nastavnika koji su sa tri autobusa krenuli na celodnevno druženje sa naukom put prestonice.
Zemlja budućnosti ugostila je naučnike iz celog sveta!
Od robota koji primaju restoranske porudžbine preko vode koja gori, pa do recikliranih sprava za vežbanje, Festival nauke je ove jeseni od 29. novembra do 2. decembra na Beogradskom sajmu pored brojnih naučnika i institucija iz Srbije, okupio i naučne timove iz sedam drugih zemalja. Svi oni su uz interaktivne šou programe, uzbudljive eksperimente i brojne izazove proveli posetioce na jedinstveno putovanje kroz Zemlju budućnosti, kako je i glasio ovogodišnji slogan Festivala nauke.
Prvi put na Festival nauke došao je i Antoan Delaforž iz Francuske, koji je Srbiju zavoleo tokom studentske razmene pre deset godina, a sada sa sobom dovodi neobičnog saputnika. Robot sa kojim dolazi poslužiće da posetioci festivala bolje razumeju na koji to način roboti mogu da nas razumeju. „Moj posao je da kreiram matematičke modele i kompjuterske programe koji pomažu robotima da razumeju ono što su čuli sopstvenim ušima, odnosno mikrofonima“, tvrdi Antoan zbog čega će na Festivalu nauke, između ostalog, svog robota staviti pred prilično zahtevan izazov – primanje porudžbine u restoranu od bučne ekipe gladnih gostiju. Francuska Akademija Fratelini takođe će se predstaviti posetiocima festivala, izvodeći neverovatne cirkuske akrobacije, šetajući sve vreme na tankoj liniji zakona fizike koje, po potrebi, krše bez problema. Nesvakidašnji španski kolektivGišot de vuit vratio se na Festival nauke sa svojim neverovatnim spravama koje pojmu reciklaža daju sasvim novo značenje! „Mi smo ekipa koja smatra da je mašta, a ne inteligencija, najvažnija stvar koju čovečanstvo ima i da, na svu sreću, još uvek nismo sve izumili“, poručuju oni. Zbog toga pozivaju sve posetioce da istraže najveći poligon za igru na ovogodišnjem festivalu, prepun najrazličitijih sprava za vežbanje i rekreaciju kojima su podarili novi život. „To su stare sprave za vežbanje koje, kada odsluže svoje u teretanama, postaju sprave za igranje na našim radionicama. Učinilo nam se da one mogu da imaju još mnogo namena koje samo treba da otkrijemo.“
Iz SAD na Festival nauke ponovo je stigao poznati neuronaučnik i TED govornikGreg Gejdž, koji je svetsku popularnost stekao svojim naučnim uradi sam projektima. Sa ciljem da neuronauku približi svima, Gejdž već godinama radi na najrazličitijim, veoma povoljnim uređajima koji mogu da zamene skupu laboratorijsku opremu. „Srpski Festival nauke jedan je od najboljih naučnih događaja kojima sam prisustvovao“, navodi on podsećajući se svog prethodnog druženja sa beogradskom publikom. „Bilo je divno videti toliko naučnika, fakulteta i istraživača koji su osmislili toliko kreativnih načina da prikažu nauku onakvom kakva ona jeste – zabavnom! Publika je bila voljna da uči, spremna da učestvuje. Bilo je divno i radujem se ponovnom dolasku.“ Prvi put ove godine festival je ugostio i Fascinantni fizički teatarkoji dolazi iz Češke! „Veoma smo uzbuđeni i jedna čekamo da vidimo nove, zabavne naučne stvari koje pripremate. Nikada nismo bilo na beogradskom Festivalu nauke, ali prema onome što smo čuli, zaista postoji mnogo razloga da se radujemo poseti!“ Ova ekipa trudi se da, uz malu pomoć fizike, pokaže da su složeni zakoni i formule sasvim jednostavni kada se primene u svakodnevnom životu. „Naši eksperimenti izvode se uz stvari koje možete pronaći u bilo kojoj uradi sam radnji. Međutim, ukoliko ovo što mi radimo probate da uradite u nekoj radnji, verovatno će vas izbaciti. Mi, na primer, pravimo instrumente od oluka za kišu i verujte nam na reč, mnogo je zabavno kada u nekoj radnji morate da isprobate tonalitete različitih cevi!“
I poljski tandemHevelijuze Nauki ove godine učestvovao je na festivalu po drugi put, ali priznaju da im zbog toga nije nimalo lakše. „Kada negde nastupate prvi put, onda date sve od sebe i ako publika odreaguje – odlično. Ali ako ne odreaguje, onda se tešite kako nas neće ponovo videti“, dodaju kroz smeh Tomaš i Pavel. „Ali kada vas negde pozovu po drugi put, onda su stvari malo složenije. Znači da smo se dopali ljudima. Žele više od nas. Imaju veća očekivanja, pa i mi moramo dodatno da se potrudimo!“ Vođen tom idejom, ovaj dvojac spreman je da prošlogodišnju Tajnu naučnu agenciju sada pošalje u svemir! To znači da će posetioci Festivala nauke moći da vide šta kakve sve veštine tajni naučni agenti moraju da imaju kako bi što lakše rešili svemirske probleme.
Za umetničko-naučni kutak festivala pobrinuo se BogomirDoringer i Sofija Kantorović koji u Beograd stižu sa timom Univerziteta u Beču i nesvakidašnjim spojem magnetizma i ferofluida. „Posetioci festivala treba da očekuju strah, zato što se većina ljudi plaši ferofluida. U pitanju je materijal koji se transformiše pred njihovim očima. Ali kroz razumevanje i kroz kreativan proces oni će zavoleti taj materijal i biti fascinirani njime“, navodi Doringer. „Mislim da je XXI vek pre svega zanimljiv za nauku i tehnologiju. Kreativna rešenja koja su relevantna za društveno-političku sferu sve više dolaze iz saradnje naučnika i umetnika.“
I ove godine na Festival nauke dolazi omiljena ekipa iz Estonije – AHHAA Naučni centar! Za Zemlju budućnosti pripremili su sasvim nov naučni šou program u kojem će se poigrati sa najneverovatnijim svojstvima vode. „Čak sedamdeset procenata našeg mozga čini voda, pa ako uzmete to u obzir, onda to znači da ove redove trenutno čita voda, baš kao što ih je voda i napisala. Svakako, verovatno najzanimljivija stvar koju ćete videti u našem programu jeste voda koja gori“, objašnjavaju kroz šalu pozivajući sve da učestvuju u njihovim eksperimentima. To im je posebno važno jer žele da posetioci napuste festival sa novim znanjima i željom da dalje sami istražuju svet oko sebe. Zato kao glavno obeležje Zemlje budućnosti navode upravo obrazovanje! „U Zemlji budućnosti kvalitetno obrazovanje bi trebalo da bude dostupno svima. Škole bi trebalo da se nalaze i u najudaljenijim krajevima sveta, kao i da budu otvorene za đake svih uzrasta.“
Deseti put zaredom, Prijatelj manifestacije je mts.
Podrška festivalu su Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, Francuski institut, Austrijski kulturni forum i Centar za promociju nauke.
Suorganizator manifestacije je Beogradski sajam.
Sponzori dvanaestog Festivala nauke su: Elektroprivreda Srbije, Erste banka, National Geographic i Grafix.
Bor, Niš, Beograd, Vranje, Kragujevac, 03.12.2018.
Vlada Švajcarske osnažuje ranjive grupe u Srbiji kroz podršku socijalno inovativnim projektima
Borsko udruženje KOKORO i njegov Licencirani Centar za dnevni boravak podržani od strane Vlade Švajcarske kroz projekat – Trajna promena na bolje.
Trajna promena na boljePoboljšanje resocijalizacije i sprečavanje asocijalnog ponašanja dece i mladih sa problematičnim ponašanjem (uzrasta 10-18), uključujući maloletne prestupnike, unapređivanjem usluge u ovlašćenom - Licenciranom Centru KOKORO za dnevni boravak u Boru, učvršćivanjem međusektorske saradnje između sudskog veća za maloletnike, tužilaštva, policije, škola i centara za socijalni rad, kao i primenom tih mera u Centru za socijalni rad Zaječar. Vrednost podržanog Projekta je 14.940 EUR od toga SWISS PRO učestvuje sa 13.938 (EUR), ostatak obezbedjuje KOKORO.
Sertifikati o finansijskoj podršci Vlade Švajcarske od 350.000 evra, preko programa Swiss PRO, za sprovođenjesocijalno inovativnih projekata organizacija civilnog društva i pružanju tehničke podrške lokalnim samoupravama, danas su svečano uručeni predstavnicima civilnog i javnog sektora u Nišu.
U okviru dva javna poziva sprovedena pod sloganom “Nove ideje po meri zajednice”, odobrena je podrška za 26 organizacija civilnog društva, dok tehničku podršku namenjenu lokalnim samoupravama za sprovođenje projekata u partnerstvu sa civilnim sektorom dobija 16 gradova i opština u Srbiji.
„Vlada Švajcarske godinama pomaže Srbiji, a aktivnosti u sklopu ovih projekata doprineće sveobuhvatnim reformama u procesu evropskih integracija. U ovom procesu osnaživanja ranjivih grupa, ključnu ulogu imaće civilni sektor“, rekao je državni sekretar ministarsta za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Svetozar Aleksov.
Organizacijama civilnog društva odobrena je podrška u vrednosti od 10.000 do 14.000 evra da sprovedu 11 projekata koji će se baviti osnaživanjem ranjivih grupa kroz obuke, dok će se ostali baviti unapređenjem dostupnosti javnih usluga za ranjive grupe: osam projekata u fokus stavlja pristup socijalnoj zaštiti, četiri projekta bave se unapređenjem pristupa zdravstvenim uslugama, dok su tri usredsređena na obrazovanje.
„Zadovoljstvo je videti početak projekata koji će unaprediti socijalno uključivanje, zdravstvene usluge i obrazovanje za ranjive grupe, jer to je od velikog značaja za lokalne samouprave i zajednice“, rekao je Saša Mogić, pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
„Vlada Švajcarke prepoznala je da i organizacije civilnog društva i lokalne samouprave žele da budu deo procesa unapređenja dobrog upravljanja, socijalne uključenosti i rodne ravnopravnosti“, rekao je Dejan Vuletić, savetnik za praćenje i unapređenje pravnog okvira za razvoj civilnog društva u Kancelariji za saradnju sa civilnim društvom koja, po njegovim rečima, povezuje ova dva sektora.
Ovim projektima prethodio je proces javnih poziva, koji su trajali od juna do avgusta 2018. godine, tokom kojih se prijavilo 85 organizacija i 16 lokalnih samouprava.
„Podrška socijalnoj inkluziji na lokalu je jedan od tri stuba programa Swiss PRO, pored dobrog upravljanja i rodne ravnopravnosti. Očekujemo dobre rezultate projekata koji će direktno unaprediti živote 2.600 ljudi kroz treninge, obrazovanje i usluge socijalne zaštite“, rekao je Grem Tindal, menadžer programa Swiss PRO
„Tehnička podrška za 16 lokalnih samouprava obuhvataće razvoj i unapređenje procesa, procedura i propisa o definisanju javnog interesa i finansiranju lokalnih projekata koje sprovode organizacije civilnog društva. Deo gradova i opština tokom sledeće faze podrške sprovodiće projekte zajedno sa civilnim sektorom“, rekla je Ana Nedeljković Belja, nacionalna menadžerka programa Swiss PRO.
Više informacija o odobrenim socijalno inovativnim projektima i tehničkoj podršci lokalnim samoupravama nalazi se na sledećim linkovima:
Međunarodni dan volontera, 5. decembar, obeležava se u svetu kao podsećanje na dan kada je 1970. godine stvoren Program Ujedinjenih nacija za volontere.Cilj je podstaći što veći broj ljudi da ponude svoje volonterske usluge. Ljudi dobre volje, kako ih nazivaju, za svoj rad ne očekuju materijalnu nadoknadu, sem moralnih i društvenih satisfakcija, a pomaganje i posvećivanje vremena drugima smatraju izrazom ljudske humanosti, solidarnosti i uzajamnosti, kao i osećanjem odgovornosti za svoju zajednicu.
Društvo mladih istraživača Bor u saradnji sa partnerima povodom ovog značajnog datuma organizuje prezentacije rezultata ovogodišnjih volonterskih aktivnosti u Boru u sredu 5. decembra 2018. u Domu omladine sa početkom u 18,00
Bor, 29.12.2018. Humani Borani: Članovi Rotaract kluba Bor posetili borsku bolnicu Inicijativni odbor Rotaract klub Bor obišao je danas Opštu bolnicu Bor kako bi donirao ćebiće borskom porodilištu i darivao paketiće najmlađima, koji se nalaze na Dečijem odeljenju borske bolnice. Članovi ovog inicijativnog odbora rešili su da našim najmlađim sugrađanima ulepšaju predstojeće...
Bor, Beograd, 10.01.2019. Viši sud u Beogradu, samo tri dana posle tužbe Komore izvršitelja, ekspresno doneo „privremenu meru“ kojom se listu INFORMER određuje šta sme, a šta ne sme da piše. Tužili ih izvršitelji koji zarađuju milione na izbacivanju porodica iz stanova i time se još javno hvale Nakon našeg teksta o sprezi izvršitelja, advokata i Javnog stambenog preduzeća Bor i...
Bor, 10.01.2019, Obeležavanje Bogojavljenja i tradicionalno, plivanje za časni krst biće po prvi put održani i na Borskom jezeru u organizaciji sveštenstva Hrama Svetog Georgia u Boru. Bogojavljenje je hrišćanski praznik kojim se obeležava uspomena na Hristovo krštenje na reci Jordan i javljanje Boga u vidu goluba i glasa: „Ovo je sin moj i njega poslušajte“. Pliva se 33 metra...
Bogojavljenje je hrišćanski praznik kojim se obeležava uspomena na Hristovo krštenje na reci Jordan i javljanje Boga u vidu goluba i glasa: „Ovo je sin moj i njega poslušajte“.
Pliva se 33 metra, što simbolizuje broj godina života Isusa Hrista. Reč je o jednom od 15 najvećih hrišćanskih praznika, a danas se u svim crkvama i hramovima osvećuje voda koju narod uzima i nosi kućama, jer se veruje da ima duhovna i lekovita svojstva.
Svetkovanje Bogojavljenja počielo je u 7 časova osvećem vode u porti Hrama svetog Georgija, nastavljeno je liturgijom i odlaskom na Borsko jezero.
Na Borskom jezeru je po prvi put organizovano Bogojavljensko plivanje za časni Krst.
Po hladnom vremenu i snegu učešće je uzelo 27 plivača, medju kojima i jedna dama, učiteljica OŠ „3.oktobar“, Ivana Veljković.
Pobednik je bio Mihajlo Stanković iz Bora, 18. godišnji učenik gimnazije „Bora Stanković“ ispred svog klubskog kolege Luke Jevremovića, člana vaterpolo kluba „Bor“ i Dragana Novakovića koji je zauzeo treće mesto.
Pozdravljajući prisutne i učesnike, Aleksandar Milikić, gradonačelnik Bora je poručio: „Bogojavljensko plivanje je tradicija koja predstavlja fizički podvig plivača u veoma teškim vremenskim uslovima. Oni na taj način pokazuju da vera pobeđuje i da su volja i duhovnost nešto što svi nosimo u sebi. Danas na ovom prvom Bogojavljanskom plivanju za koje verujemo da će postati tradicionalno plivaju najhrabriji i najizdržljiviji među nama. BOG SE JAVI„
Danas, petak, 25.01.2019.godine u 14 sati u sali 2 Grada Bora održava se tribina „Značaj transplantacije i doniranja organa“ koju organizuje udruženje transplantiranih pacijenata i pacijenata kojima je potrebna transplantacija „Zajedno za život“.
Drugi protestna šetnja građana u Boru održava se danas, petak, 25. januara od 18,00. sa platoa Doma kulture.
Organizatori pozivaju Borane da se priključe protestu za “poštene izbore, pravnu državu, slobodne medije i institucije u službi naroda”.
Pozivamo sve Borane koji žele poštene izbore, pravnu državu, slobodne medije i institucije u službi naroda da 25.01.2019. dignu svoj glas! Okupljanje je predviđeno u 18 časova na platou ispred Doma kulture,nakon čega će se krenuti u protestnu šetnju glavnim gradskim ulicama Moše Pijade, Kralja Petra I i Zeleni bulevar (od Doma kulture do Tržnog centra „Kocka“ i nazad). #PočeloJe #1od5miliona #Bor
Sve je više gradova u kojima se organizuju građanski protesti sa opštim zatevima za “poštene izbore, pravnu državu, slobodne medije i institucije u službi naroda”.
Uprkos snegu i lošim vremenskim uslovima gradjani Bora su sinoć prošetali gradskim ulicama od Doma kulture do tržnog centra Kocka i nazad. Uz povike i parole protiv aktuelne vlasti, tražili su ostavku direktora Toplane i prozivali bivšeg direktora Blagoja Spaskovskog da je on krivac za sunovrat Bora, privrede i javnog sektora.
U okviru prezentacije predstavnici organizatora i suorganizatora
realizacije različitih programa Ekoloških dana Bora 2019. razgovaraće o
predloženim značajnim datumima i ekološkim temama ovog programa, načinima
realizacije pojedinih tema i dati predloge za dalje unapređenje ovog
tradicionalnog kompleksnog programa ekološke edukacije i informisanja.
PLANINARSKO SPORTSKO DRUŠTVO „CRNI VRH“ BOR ORGANIZUJE TRADICIONALNU REPUBLIČKU PLANINARSKU AKCIJU „ZIMSKI USPON NA VELIKI KRŠ “ U SUBOTU, 09. FEBRUARA 2019. GODINE.
FOTO: LETNJI USPON NA VELIKI KRŠ 2014.
PROGRAM AKCIJE: Subota, 09. februar 2019. ZIMSKI USPON NA VELIKI KRŠ 1148 mnv 08:30 – 08:55 okupljanje, prijava i predaja spiska učesnika 09:00 – otvaranje akcije ispred Doma kulture u selu Krivelj 09:15 – polazak na uspon 14:00 – izlazak na vrh Velikog krša 1148 mnv 16:00 – silazak do Carevog sela i polazak prema Krivelju 17:00 – podela zahvalnica društvima, klubovima 17:30 – ručak i druženje u Domu u Krivelju 19:00 – zatvaranje akcije
Greben Velikog Krša, autor fotografije: Darko Denić
Ukupna dužina staze uspon i silaz je oko 15km
uspon 720 m
spust 408 m Prijava za učešće: Obavezno do četvrtka 07. FEBRUARA 2019. godine
Borko Gajić, 060-04-80-732, gajicbor@ptt.rs ,
Ivan Ćosić, 064-32-18-318, teatem@gmail.com ,
Čedomir Stančić, 065-99-26-000, Obaveza vođe puta i vodiča: -da se prijave organizatoru i predaju spisak učesnika akcije (najmlađi i najstariji učesnik i rođeni 09. februara) -da brine o ponašanju i bezbednosti svojih učesnika za vreme trajanja akcije Potrebna odeća i oprema: NEOPHODNA ZA ZIMSKI USPON Ishrana: Organizator za učesnike akcije obezbećuje ručak-pasulj, salatu i hleb po ceni od 200,00 dinara. Obavezno poneti pribor za jelo i porciju. Organizator zadržava pravo da na akciju ne povede učesnike koji nemaju adekvatnu opremu ili koji po proceni vodiča, nisu psihofizički spremni za napore koji ih očekuju na stazi i izmene satnice akcije. Svaki učesnik akcije učestvuje na svoju odgovornost. Smeštaj: Za one koji dođu dan ranije biće organizovan smeštaj u našem domu na Stolu. Cena smeštaja za jedno noćenje je 500,00 dinara, uz obaveznu rezervaciju. Kapaciteti će se popunjavati redosledom prijavljivanja. Oko Doma postoji prostor na kome je moguće postaviti šatore, bez naknade. Ostalo : Na dan akcije obezbeđeno je prisustvo lekara i službe GSS. Akcija će se sprovoditi uskladu sa odredbama Pravilnika o bezbednosti i odgovornosti u izvođenju planinarskih aktivnosti. Ova planinarska akcija se organizuje uz pomoć gradske uprave i mesne zajednice Krivelj o čijoj realizaciji su informisana lokalna sredstva javnog informisanja. ,,Vlada Republike Srbije, Ministarstvo omladine i sporta i Planinarski Savez Srbije doprineli su u značajnoj meri realizaciju našeg projekta obezbeđivanjem dela neophodnih sredstava za njeno finansiranje.“ VIDIMO SE NA VELIKOM KRŠU. PSD „CRNI VRH“ BOR
41.Međunarodni sajam turizma u Beogradu održaće se od 21. do 24. februara 2019.godine. Uz sajam turizma istovremeno će se održati još tri manifestacije: 10.Međunarodni sajam vina BEO-WINE, 15.Međunarodni sajam hotelsko-ugostiteljske opreme HORECA -OPREMA i 15. Sajam suvenira „Posetite Srbiju“. Turistička organizacija Bor će imati svoj otvoreni štand sva četri dana trajanja sajma u hali br.4.
PREZENTACIJA TURISTIČKE ORGANIZACIJE BOR NA SAJMU
Turistička
organizacija Bor će na svom štandu u hali br.4. predstaviti celokupnu
turističku ponudu Bora i okoline,
objedinjenu na jednom mestu.
Novina u predstavljanju Turističke organizacije Bor je Galerijska prezentacija uramljenih fotografija, dimenzija 88X 68 cm, sa najlepšim motivima grada Bora, borskog jezera, Brestovačke banje, Lazareve pećine i Lazarevog kanjona, Muzeja rudarstva i metalurgije, Park muzeja na otvorenom sa slikama Dampera i Rudara, Skijalište na Crnom vrhu, Sportski centar Bor, Dom kulture, planina Stol, seoski turizam i privatan smeštaj, tradicionalna jela našeg kraja, industrijski turizam ,slike iz naše privrede. Biće izložene ukupno 18 gotografija. Fotografije su izrađene od kvalitetnog vodootpornog materijala, koje se kasnije mogu upotrebiti za izložbu na otvorenom prostoru.
Za ovaj Sajam turizma specijalno je izrađen novi Katalog Turističke organizacije Bor sa novinama u konceptu i novodobijenim statusom grada Bora.
Novi katalog
će biti primamljiviji, atraktivniji sa novim tekstovima čiji su podaci
ažurirani sa trenutnim stanjem kapaciteta.
„Naš štand će biti otvoren sva četri dana trajanja sajma . Za to vreme svi zainteresovani naši saradnici – predstavnici turističkih kapaciteta i privatnici, kao i predstavnici registrovatnog privatnog smeštaja, moći će da prezentuju svoju turističku ponudu besplatno.“ – poručili su iz Turističke organizacije Bor i pozvali sve zainteresovane da na štandu predstave, besplatno, svoju turističku ponudu za 2019. godinu kontakt tel. 030/459-020 i e-mail: tobor030@mts.rs.
Povodom Svetskog dana ekološke edukacije u prostorijama Doma omladine Bor prezentovan je PROGRAM EKOLOŠKIH DANA BORA ZA 2019. godinu, predloženi značajni eko-datumi koji će se obeležavati, teme, saradnici, nove ideje i predlozi, mogućnosti unapredjenja i uključivanja mladih.
Tradicionalni program Ekološki dani Bora, čiji je inicijator i glavni nosilac Društvo mladih istraživača Bor u saradnji sa brojnim partnerima, Kancelarija za mlade, Dom omladine, Gradjanska citaonica Evropa, Grupa 55, Vilage, Alternativa, …, realizuje se u 2019. godini kao aktivnost u okviru podrške organizacijama koje deluju u oblasti životne sredine. U 2019. program Ekološki dani Bora sadrži aktivnosti u okviru obeležavanja 30 značajnih ekoloških datuma i tema.
Kroz set informativnih i obrazovnih aktivnosti cilj je da se podigne ekološka svest i znanje građana, posebno mladih, uz obezbeđivanje principa rodne ravnopravnosti, kao i da se motivišu građani za veće učešće u rešavanju ekoloških problema i u procesima odlučivanja o ekološkim politikama u lokalnoj zajednici i šire. To je od posebnog značaja za borsku sredinu kao rudarsko – industrijski centar odnosno “crnu ekološku tačku” ali okruženu zelenim prstenom očuvane prirode.
U 2019. godini program Ekološki dani Bora biće još više povezan sa procesom evropskih integracija, odnosno sa aktivnostima na primeni evropskih ekoloških standarda i harmonizaciji domaćeg zakonodavstva u oblasti životne sredine i klimatskih promena sa pravnim propisima i standardima EU. U okviru svih tema u kojima je to moguće obradiće se informacije o strateškim dokumentima i propisima na nacionalnom i lokalnom nivou, kao i zahtevi odgovarajućih direktiva EU, odnosno Poglavlja 27 u procesu pristupanja EU.
Protestne šetnja građana zakazane za petak, 08. februara od 18,00. u Boru na platou Doma kulture i Zaječaru kod spomenika Nikoli Pašiću.
Od danas 07.02. 2019. protestne šetnje otpočele u Majdanpeku i Negotinu.
Organizatori su izdali proglas:
Pozivamo sve Borane koji žele poštene izbore, pravnu državu, slobodne medije i institucije u službi naroda da 08.02.2019. dignu svoj glas! Okupljanje je predviđeno u 18 časova na platou ispred Doma kulture,nakon čega će se krenuti u protestnu šetnju glavnim gradskim ulicama Moše Pijade, Kralja Petra I i Zeleni bulevar (od Doma kulture do Tržnog centra „Kocka“ i nazad). #PočeloJe #1od5miliona #Bor
Članovi udruženja gradjana Izbor postoji ponovo su istakli svoje zahteve za usvajanjem Zakona o poistovrćivanju statusa RODITELJ-NEGOVATELJ. Zahtevu su se pridružile mnoge organizacije u preko 30 opština i gradova u Srbiji. Organizatori protesta objavili su video u kome traže “normalno grejanje, očišćenje puteve i trotoare, normalnu gradsku rasvetu, hapšenje odgovornih čelnika grada, hapšenje tajkuna i dilera, sređene vrtiće i škole i isti zakon za sve”.
Bor, Beograd, Niš, Čačak, Novi Sad, 13.02.2019. Beta
Vlada Republike Srbije objavila je tekst Nacrta medijske strategije čime je počela javna rasprava koja će trajati do 1 marta.
O okviru javne rasprave biće organizovana 4 okrugla stola:
19. februara u Novom Sadu
22. februara u Nišu
25. februara u Čačku
27. februara u Beogradu
Primedbe, predlozi i sugestije u vezi sa Nacrtom strategije dostavljaju se do 01. marta 2019. godine Kabinetu predsednika Vlade na e-mail: medijska.strategija@gov.rs ili poštom na adresu: Nemanjina 11, 11000 Beograd, sa naznakom „Nacrt strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji“.
Ana Brnanić
Saopšteno je i da javnu raspravu sprovodi Kabinet predsednice Vlade, a tekst Nacrta medijske strategije i sve informacije u vezi sa održavanjem javne rasprave dostupni su na sajtu Vlade Srbije i na Portalu e-Uprave.
U javnoj raspravi i na okruglim stolovima učestvovaće predstavnici medijskih i novinarskih udruženja koja su činila Radnu grupu za izradu medijske strategije. To je dogovoreno na nedavnom sastanku predsednice vlade Ane Brnabić sa članovima te radne grupe. Pored članova Radne grupe, u izradi Medijske strategije učestvovao je i veliki broj eksperata, predstavnika medjunarodnih organizacija i organizacija civilnog društva, medija, medijskih javnih servisa, akademske javnosti i drugi”, navodi se u saopštenju.
Po završetku javne rasprave, Kabinet predsednice vlade analiziraće sve sugestije, predloge i primedbe svih učesnika javne rasprave i pripremiće izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi.
Ovo je drugi pokušaj izrade Medijske strategije, a nova radna grupa koja se bavi ovim problemom formirana je u junu ove godine. U avgustu je šest novinarskih i medijskih udruženja predalo zahteve Vladi Srbije, u kojima navode da od njihovih ispunjenja zavisi i njihovo učešće u izradi medijske strategije i davanje legitimiteta tom dokumentu.
Najveća medijska i novinarska udruženja napustila su prošle godine Radnu grupu za izradu Medijske strategije, navodeći da je Ministarstvo izašlo sa mnogim rešenjima i pre nego što je radna grupa počela da radi, ali i u znak protesta zbog imenovanja Aleksandra Gajovića za državnog sekretara za informisanje. Zbog toga je dokumentu koji je deo radne grupe usvojio nakon izlaska većine novinarskih udruženja osporen legitimitet i formirana nova radna grupa.
Odmah po dolasku na čelo Ministarstva kulture i informisanja, sredinom 2016. Vladan Vukosavljević je rekao da će nova medijska strategija biti doneta u narednih šest meseci, kao i da „veruje da će to dovesti do seta novih zakona u oblasti medija“.
Vukosavljević je još tada zauzeo stav da povlačenje države iz vlasništva u medijima nije „nužno svugde i u svakoj prilici“. Obećao je, međutim, da će rešiti pitanje Tanjuga, Politike i Večernjih novosti.
U javnosti se u međuvremenu pojavila radna verzija medijske strategije koja između ostalog predviđa jačanje uloge države u „ostvarivanju javnog interesa“, što je u potpunoj suprotnosti sa prethodnom strategijom i usvojenim zakonima.
Na Petoj Plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o EU, na panelu Međusektorske grupe za slobodu izražavanja i medija, čiji su koordinator Građanske inicijative, posvećenom medijskim slobodama, savetnica za medije predsednika Republike, Suzana Vasiljević, okupljenima je saopštila da je izrada nove Medijske strategije obustavljena i da je potrebno formirati novu Radnu Grupu koja će raditi na izradi strategije. Naglasila je da je do obustave procesa došlo nakon konsultacija predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić. Ona je takođe navela da postoji svest o problemu u ovoj oblasti i pozvala na konstruktivan dijalog između svih zainteresovanih aktera.
DOM OMLADINE BOR podržao 15. februar – Svetski dan dece obolele od raka koji se obeležava se od 2002. godine, odlukom Međunarodne konfederacije Udruženja roditelja dece obolele od raka.
U Srbiji je ovaj datum postao deo nacionalnog Kalendra javnog zdravlja 2013. godine, na inicijativu udruženja roditelja i uz podršku Ministarstva zdravlja.
Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka “ NURDOR” , zajedno sa roditeljima, volonterima i javnim ličnostima, već punih 15 godina se bori da skrene pažnju celokupne javnosti i usmeri je ka važnoj misiji poboljšanja tretmana, nege, kvaliteta života, emocionalnih i socijalnih potreba dece obolele od raka, kao i njihovih najbližih.
„Ove godine borimo se zajedno za novu Roditeljsku kuću u Beogradu, kao najvećem dijagnostičkom i terapijskom centru pedijatrijske onkologije u Srbiji, sa istovremeno najvećim brojem dece koja dolaze na lečenje. S obzirom da su često u pitanju porodice iz manjih sredina, koje nisu u mogućnosti da u Beogradu obezbede smeštaj, neophodno je omogućiti prostor u kom oni mogu da borave za vreme lečenja. Nažalost, svedoci smo sve većeg broja dece kojima je ova podrška potrebna, a naši trenutni kapaciteti nisu dovoljni.
Ove godine NURDOR obeležava 15 godina postojanja i za ovo vreme kroz naše udruženje prošlo je više od 1500 porodica kojima je pružena podrška u lečenju i nakon njega, više od 1.000 potpuno besplatnih rehabilitacija organizovano je za decu koja su pobedila bolest, izgrađeno je pet roditeljskih kuća i jedna potpuno nova bolnica, a preko 1000, posebno edukovanih volontera poklonilo je više od 100.000 sati volonterskog rada u pružanju podrške kroz razne aktivnosti za unapređenje uslova lečenja i brige o deci oboleloj od malignih bolesti. “
Podržite kampanju: I JA SE BORIM! Pozivamo da se priključe kampanji „I ja se borim“ i doniraju sredstva putem slanja SMS poruke na broj 1150 (svaka poruka iznosi 100 dinara).”
#Nurdor #BudiHuman #DomOmladineBor
Osim u Beogradu, humanitarne akcije podrške NURDOR je organizovao i u: Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Čačku, Užicu, Subotici, Kraljevu, Smederevu, Zrenjaninu, Šapcu, Smederevskoj Palanci, Aranđelovcu, Ivanjici, Valjevu, Ubu, Rekovcu, Prijepolju, Trsteniku, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Leskovcu, Vršcu, Pirotu, Vranju, Lebanu, Lazarevcu, Kruševcu, Prokuplju, Novom Pazaru, Surdulici, Boru, Gornjem Milanovcu i Vrnjačkoj Banji.
Na večerašnjem 5. protestu u Boru došlo je do incidenta. Kolonu gradjana, koji se mirnom šetnjom bore protiv aktuelnog režima, sa jedne zgrade su gadjali jajima, a sa druge polili vodom. Redari su vrlo brzo smirili situaciju. Učesnici protesta odreagovali su na ovu provokaciju samo verbalno.
Posle govora jednog od vođe Otpora Srđana Milivojevića iz Kruševca okupljeni gradjani krenuli su u protestnu šetnju novom trasom: Dom kulture, Moše Pijade, Šistekova, Đure Đakovića, Albanske spomenice, 3. oktobar, Generala Pavla Ilića, Nikole Pašića i Penzionerska.
